Tramp i Starmer razgovarali o ekonomskom sporazumu između SAD i UK Britanski premijer Kir Starmer i predsednik SAD Donald Tramp razgovarali su telefonom o napretku u pregovorima oko ekonomskog sporazuma između dve zemlje. Iako su detalji razgovora ostali nepoznati, britanska vlada je saopštila da se radi o dogovoru koji bi mogao doprineti ekonomskoj stabilnosti i prosperitetu obe države. Velika Britanija već duže vreme teži trgovinskom sporazumu sa SAD, posebno nakon izlaska iz Evropske unije 2021. godine. Sporazum bi omogućio Londonu da izbegne određene američke carine, koje trenutno pogađaju britansku industriju čelika. Za razliku od EU, Velika Britanija nije najavila kontramere na američke tarife, što pokazuje spremnost na kompromis kako bi se obezbedio dogovor. Dodatni faktor u pregovorima jeste britanski porez na digitalne servise, koji najviše pogađa američke tehnološke gigante poput Amazona, Applea i Googlea. Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs nije isključila mogućnost ukidanja tog poreza, iako je naglasila da Velika Britanija i dalje planira da osigura da sve firme, uključujući one iz digitalnog sektora, plaćaju svoj pravedan deo poreza. Tramp je prošlog meseca, tokom Starmerove posete Vašingtonu, dodatno podgrejao nade Londona najavljujući sporazum koji bi eliminisao carine između dve zemlje. Međutim, britanski zvaničnici ističu da će sporazum biti sklopljen samo ako bude u nacionalnom interesu i doprinese ekonomskoj stabilnosti. Iako je napredak u pregovorima potvrđen, još uvek nije poznato kada bi konačni dogovor mogao biti postignut. Britanski i američki pregovarači nastavljaju razgovore, a britanska vlada naglašava da će donositi odluke koje su u skladu s interesima britanske ekonomije.
Šta znači ukidanje kočnice zaduživanja u Nemačkoj? Nemačka je donela istorijsku odluku — Bundestag je velikom većinom glasova usvojio reformu čuvene "kočnice duga", otvarajući vrata milijardama evra novih ulaganja. Ova reforma omogućava veće zaduživanje kako bi se odgovorilo na unutrašnje i spoljne izazove, posebno u oblasti odbrane, infrastrukture i klimatskih investicija. Za reformu su glasale vodeće političke snage: CDU/CSU, SPD i Zeleni, dok su pokušaji krajnje desnice (AfD), FDP-a i Levice da ospore odluku na sudu propali. Kancelar Olaf Šolc nazvao je odluku „istorijskom“, naglašavajući da će Nemačka konačno „otpustiti kočnice“ koje su do sada sputavale adekvatno finansiranje sopstvene odbrane. U trenutku kada Evropa svedoči rastućim bezbednosnim pretnjama, Šolc je istakao da će jačanje nemačke vojske doprineti i jačanju NATO-a. Thomas Silberhorn (CDU) poručio je da je promenjeno bezbednosno okruženje razlog za promenu stava njegove partije. „Suočeni smo sa svakodnevnim ruskim sajber napadima, špijunažom i sabotažom. Uz to, partnerstvo sa SAD pod Donaldom Trumpom više nije sigurno kao nekad — vreme je da preuzmemo bezbednost u svoje ruke,“ rekao je Silberhorn. Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, pozdravio je odluku Berlina, ističući da će dodatna ulaganja Nemačke u odbranu „osnažiti sposobnost Alijanse da odvraća i brani“. Očekuje se da će ova reforma ne samo povećati vojnu spremnost, već i otvoriti nova radna mesta kroz ulaganja u infrastrukturu i modernizaciju zemlje. SPD je poručio da je vreme da se prekine sa politikom štednje i da zemlja ulaže u sopstvenu sigurnost i budućnost. Izvor: Deutsche Welle
Trampove odluke usporavaju ekonomiju SAD Američko poverenje potrošača pada dok inflaciona očekivanja dostižu 32-godišnji maksimum Poverenje američkih potrošača naglo je palo u martu, dok su dugoročna inflaciona očekivanja dostigla najviši nivo od 1993. godine, što naglašava zabrinutost da ekonomske politike Donalda Trampa usporavaju rast. Indeks poverenja Univerziteta Mičigen pao je na 57,9 poena, što je treći uzastopni mesečni pad i najniži nivo od novembra 2022. Ekonomisti su očekivali blaži pad na 63,1 poen. Inflaciona očekivanja za godinu dana unapred skočila su na 4,9 odsto, dok su dugoročna dostigla 3,9 odsto, prema podacima Bloomberga. Strah od otpuštanja i ekonomske neizvesnosti Berzanski indeks S&P 500 ušao je u korektivnu teritoriju pre nego što se blago oporavio. Strah od nezaposlenosti dostigao je nivoe poslednji put viđene tokom finansijske krize 2008. Federalne rezerve (Fed) verovatno neće menjati kamatne stope na sastanku ove sedmice. „Neprekidne loše vesti sa berze i otpuštanja u javnom sektoru ne ulivaju poverenje potrošačima“, rekao je ekonomista Rajan Sviten. Trampove ekonomske politike, uključujući tarife na uvoz, izazvale su nesigurnost među investitorima i potrošačima. Trgovinske carinei preuranjena potrošnja Mnogi potrošači unapred kupuju trajna dobra, poput automobila i kućnih aparata, kako bi izbegli poskupljenja izazvana novim carinama. Potrošnja na trajna dobra porasla je za više od četiri odsto u novembru, decembru i januaru, što je dvostruko više nego u tri meseca pre Trampove pobede. Ekonomisti upozoravaju da bi ova preuranjena potrošnja mogla prikriti znakove slabosti u ekonomiji i dovesti do naglog pada kasnije tokom godine. „Vidimo mogućnost ozbiljnog pada potrošnje u drugoj polovini godine kada se tarife u potpunosti preliju na potrošače“, upozorava ekonomista Džo Brusuelas. Sa rastućim inflacionim očekivanjima, Fed je pod pritiskom – smanjenje kamatnih stopa bi moglo podstaći inflaciju, dok bi njihovo zadržavanje moglo ugroziti ekonomski rast.