Migranti iz Centralne Azije pod sve većim pritiskom u Rusiji Migrantima iz Centralne Azije koji rade u Rusiji život se dramatično pogoršao nakon terorističkog napada na Crocus City Hall u Moskvi u martu 2024, kada je poginulo više od 140 ljudi. Iako su i ranije bili izloženi rasizmu, policijskoj represiji i zloupotrebama poslodavaca, situacija je postala još gora – posebno zbog prisilne mobilizacije za rat u Ukrajini. Izveštaj Human Rights Watch-a „Život u strahu i poniženju“ dokumentuje kako ruske vlasti koriste migrante iz Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana kao „ljudski resurs“ – ne samo za poslove, već i za popunjavanje redova vojske. Nakon što je Rusija 2024. usvojila zakon kojim naturalizovanim građanima mogu oduzeti državljanstvo ako izbegavaju vojnu službu, hiljade Centralnoazijaca našli su se na frontu. Mnogi su prethodno dovedeni u zabludu, potpisujući ugovore za građevinske poslove, a zatim završavali na ratištima poput Marijupolja, gde su kopali rovove pod vatrom. Posebno su pogođeni oni koji završe u pritvorskom centru Sakharovo kod Moskve. Tamošnji migranti, mahom uhapšeni zbog administrativnih prekršaja, izloženi su poniženjima, batinama, elektrošokovima i prisiljavanju da potpišu vojne ugovore. Mnogi su svedočili o torturi, lošim uslovima i uskraćivanju hrane u skladu s religijskim uverenjima Ponude da im se „oproste“ kazne, obezbedi rusko državljanstvo ili novčana nadoknada služe kao dodatni pritisak na one koji mesecima trpe nasilje. Vlade Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana uglavnom mogu samo da izdaju upozorenja, jer su nemoćne da izvrše ozbiljan pritisak na Rusiju. Sudbine ovih migranata svedoče o rastućoj ksenofobiji i instrumentalizaciji ljudskih života – za rad, front i političke ciljeve. Cena toga plaća se poniženjem i krvlju.
Protesti u Turskoj zbog hapšenja gradonačelnika Istanbula Istanbul je proteklih dana pod blokadom – sve zbog hapšenja gradonačelnika Ekrema Imamoglua, glavnog rivala predsednika Erdogana. Vlasti su ga privele pod optužbama za korupciju i saradnju sa terorističkom organizacijom, što je opozicija nazvala politički motivisanim napadom na demokratiju. Uprkos zabrani okupljanja i blokadama u centru grada, hiljade ljudi izašlo je na ulice: ispred gradske skupštine, policije i sedišta opozicione stranke CHP. Protesti su izbili i nakon što je Imamogluu prethodnog dana oduzeta diploma – potez koji mu onemogućava kandidaturu na izborima. Lider CHP-a, Ozgur Ozel, optužio je vlast za "puč protiv narodne volje" i pozvao građane da se okupe i pruže otpor, poručujući: „Spas nije moguć pojedinačno – ili svi zajedno, ili niko.“ Vlasti su reagovale blokiranjem javnog prevoza, zatvaranjem puteva i ograničavanjem pristupa društvenim mrežama poput X, YouTube-a i Instagrama. U međuvremenu, ministar pravde odbacio je kritike, navodeći da je pravosuđe nezavisno. Podrška Imamogluu stiže i iz Evrope. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen pozvala je Tursku da poštuje demokratske norme, podsećajući da je zemlja kandidat za članstvo u EU. I dok vlasti upozoravaju na zabranu protesta, turska opozicija poručuje da neće odustati. Istanbul i dalje bruji – da li je demokratija na ispitu?
G7 preti novim sankcijama Rusiji G7 upozorava Rusiju na sankcije ako ne prihvati primirje SAD i saveznici iz G7 zapretili su Moskvi proširenim sankcijama i zaplenom ruskih zamrznutih sredstava ako ne prihvati primirje u Ukrajini, dok Donald Tramp pokušava da pridobije Vladimira Putina za dogovor. Pritisak na Moskvu Nakon što je Kijev prihvatio 30-dnevni prekid vatre, ali Moskva oklevala, američki državni sekretar Marko Rubio i njegovi kolege iz G7 postigli su jedinstvo u stavu o mogućim merama protiv Rusije. U zajedničkoj izjavi, G7 je poručio da razmatra ograničenja cena ruske nafte, dodatnu podršku Ukrajini i korišćenje ruskih zamrznutih sredstava. Zapadne države su zamrzle 300 milijardi evra ruskih sredstava još 2022. godine nakon početka invazije. Rubio: Tramp želi balansiran dogovor Rubio je rekao da Tramp ne želi trenutne sankcije jer pokušava da privuče obe strane u pregovore. „Pitanje je da li se stvarno približavamo prekidu vatre ili je ovo samo odlaganje?“ rekao je Rubio. Putin odlaže primirje Za razliku od Kijeva, Moskva nije odmah prihvatila primirje, već insistira da se neka pitanja prvo reše. U međuvremenu, ruske snage su napredovale u Kurskoj oblasti, gde je Ukrajina prošle godine povratila 1.000 km² teritorije. Tramp je na Truth Social napisao da je Putin obećao da će poštedeti živote hiljada ukrajinskih vojnika, koje je opisao kao okružene ruskim snagama. Kijev odbacuje tvrdnje Ukrajinska vojska demantovala je Trampove tvrdnje i saopštila da se borbe u Kursku i dalje vode. Zelenski je optužio Moskvu za taktičko odugovlačenje i rekao da je povratak okupiranih teritorija najveći izazov u pregovorima. Evropska podrška pritisku na Rusiju Evropski savetnici iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke sastali su se u Vašingtonu sa Majkom Vocom, američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost, kako bi uskladili ekonomske mere protiv Moskve. Pariz i Berlin, koji su se ranije protivili zapleni ruskih sredstava, sada razmatraju kako ih iskoristiti za podršku Ukrajini. Dok Putin odlaže odluku, G7 pojačava pritisak, ali nije jasno da li će Moskva popustiti.