Da li će američke trupe uskoro biti prisutne na teritoriji Ukrajine – ali ne na frontu, već unutar nuklearnih elektrana? Nakon poslednjeg telefonskog razgovora između Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog, ideja o američkom prisustvu u ukrajinskim nuklearkama dobila je novi zamah. Zelenski je Trampu izložio planove za obnovu najveće evropske nuklearne elektrane – Zaporožje, pod ruskom okupacijom još od 2022. godine. Tramp je, prema saopštenju Bele kuće, predložio čak i američko vlasništvo nad ukrajinskom elektroenergetskom infrastrukturom, uz tvrdnju da bi to bila najbolja zaštita. Stručnjaci ovaj potez vide kao dvostruki signal: garanciju bezbednosti i jasan korak ka preusmeravanju ukrajinske nuklearne moći od Rusije ka Zapadu. Volodimir Omelčenko iz Centra Razumkov ističe da Ukrajina treba da prihvati ovakvu ponudu, ali uz uslov da ukrajinsko državno preduzeće Energoatom ostane jedini operater, a kontrola nad nuklearkama u rukama Ukrajinaca. Ukrajina ima 15 operativnih reaktora, većinom sovjetskog dizajna, koji danas pokrivaju više od polovine ukupne proizvodnje struje. I dok su ruske snage okupirale Zaporožje, sve češće se beleže napadi dronovima u blizini drugih nuklearki poput Rivnea i Hmeljnickog, pa čak i udari na Černobilj. Za Kijev, američko prisustvo ne bi bilo samo simboličan potez – to bi moglo postati "crvena linija" koju Moskva ne bi smela da pređe. Prisustvo američkih stručnjaka, tehničara i potencijalno obezbeđenja, moglo bi smanjiti šanse da Putin puca na ovakve objekte, tvrde analitičari. Ipak, ne dele svi entuzijazam. Stručnjaci sa Zapada ukazuju na tehničke prepreke – američko osoblje nema iskustva sa VVER reaktorima sovjetskog tipa, a situacija na terenu je krajnje nestabilna. Takođe, pitanje vlasništva je osetljivo: Zelenski jasno poručuje da su sve ukrajinske nuklearke u vlasništvu naroda Ukrajine. Jedan kompromisni predlog bio bi uključivanje Amerikanaca u nadzorne odbore ili Energoatom, bez prenosa vlasništva. U svakom slučaju, američko prisustvo u ukrajinskim nuklearkama moglo bi promeniti tok igre – ne samo energetski, već i geopolitički. 📌 Izvor: Radio Slobodna Evropa
Kako je Rusija menjala pravila o mobilizaciji? Rusko ministarstvo odbrane predložilo je izmene pravila o regrutaciji koje bi omogućile slanje na front i onima sa ozbiljnim zdravstvenim problemima – uključujući visok krvni pritisak, sifilis i određene mentalne poremećaje. Prema predlogu, oni koji su do sada bili oslobađani služenja zbog zdravstvenih razloga mogli bi ubuduće biti proglašeni „ograničeno sposobnim“ i pozvani da služe, posebno u uslovima mobilizacije ili rata. Istovremeno, starosna granica za regrutaciju podignuta je na 30 godina. Pojačane su i kazne za one koji se ne odazovu pozivu – do 30.000 rubalja, deset puta više nego ranije. A za one koji pokušaju da izbegnu vojnu obavezu nakon uručenja poziva, napuštanje zemlje više nije opcija. Za mnoge mlade u Rusiji ovo znači da planovi za budućnost više ne zavise od njih samih. Peter iz Sankt Peterburga kaže da je želeo da podigne kredit i kupi stan, ali sada sve stoji – jer sledeće godine može biti pozvan. Aleks iz Moskve priča kako su mu vojni službenici poništili dokument koji ga je štitio od mobilizacije, uz poruku da "pravi muškarci ne beže od obaveze prema otadžbini". U zemlji u kojoj broj poginulih vojnika zvanično nije poznat, vlast nastoji da popuni redove po svaku cenu. Pravila se menjaju, rupe se zatvaraju, a prostor za lične izbore sve više nestaje.
Kakva je sudbina mladih ruskih regruta u Ukrajini? Narativ o "profesionalnim vojnicima" koje je Vladimir Putin obećao slati u Ukrajinu još 2022. godine odavno je razbijen na frontu – zajedno sa sudbinama hiljada mladih ruskih regruta. Obećanje da će rat voditi isključivo obučeni vojnici pretvorilo se u paravan za slanje tinejdžera, regrutovanih sa 18 ili 19 godina, koji često bez pravog izbora potpisuju ugovore i preko noći postaju "profesionalni" vojnici. Advokati i aktivisti tvrde da mnogi ni ne razumeju šta potpisuju – ugovor koji ih automatski šalje pravo na front. Iako zakon formalno štiti regrute tokom prva četiri meseca službe, potpisivanjem ugovora ta zaštita nestaje. Neki roditelji tvrde da njihovi sinovi nikad nisu ni potpisali ugovore, ali su se ipak našli u borbi. U Kurskoj oblasti, gde je prošle godine iznenadni ukrajinski napad odneo živote najmanje 25 mladih regruta, prosečna starost poginulih bila je svega 20 godina. Priča Zaharа Sosnina, devetnaestogodišnjeg regruta čija porodica ni danas ne zna kako je došlo do toga da se nađe na frontu, postala je simbol tragedije ovih mladih života. "Bio je samo dete", kaže njegova porodica. Na društvenim mrežama, ispod objava o pogibijama, osvanjuju komentari puni gneva: "Rekli su da regruti neće biti uključeni. A šalju ih! Oni su samo deca!" Ipak, otpor je redak. Režim je oštro ugušio svaki pokušaj javnog nezadovoljstva. Više od 600 krivičnih postupaka pokrenuto je protiv onih koji su kritikovali vojsku, dok je preko 700.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno, prema zapadnim procenama. Ove brojke skrivaju hiljade ličnih tragedija i prekinutih života – mladih ljudi koji nikada nisu dobili priliku da biraju. U zemlji gde kritika postaje zločin, pitanje ostaje: ko će ih sve vratiti kući?
„Nova Putinova ‘ponuda mira’ – istinski korak ili lažni mamac?” “Putinov nedavni poziv na prekid vatre izgleda privlačno na prvi pogled, ali analitičari na Zapadu (poput stručnjaka koje citira CNN) upozoravaju da se radi o dobro izrežiranoj političkoj predstavi. Mnogi smatraju da ovaj potez Rusije nije izraz iskrene želje za zaustavljanjem sukoba, već napor da se ojača geopolitički položaj Moskve i prikupi unutrašnja podrška. Kako navode zapadni izvori, ruska strana često koristi pauze u sukobima kako bi reorganizovala trupe, dopunila zalihe i ispitivala spremnost protivnika. Zato se u diplomatskim krugovima postavlja pitanje: da li Kremlj koristi ‘primirje’ da bi dobio na vremenu za nove vojne operacije? Uz to, Putinova retorika obično uključuje insistiranje na tome da je Zapad taj koji „minira svaki pokušaj mira”, ne bi li predstavio Rusiju kao žrtvu, a ne kao agresora. Ipak, zvaničnici u Vašingtonu, Briselu i drugim zapadnim prestonicama ostaju pri stavu da se trajna stabilnost ne može postići ukoliko se ne uvaže svi bezbednosni zahtevi napadnute strane i međunarodnog prava. U tim okvirima, smatraju da je odgovornost prvenstveno na onome ko je pokrenuo krizu i nastavio vojne akcije, a to je rusko rukovodstvo. Uprkos tome što Rusija potencijalno nudi „maslinovu grančicu”, brojni dokazi s terena govore da se ofanzivna dejstva ne smanjuju. Zapadni eksperti ističu da su pravi pregovori mogući samo ako su praćeni konkretnim potezima: povlačenjem vojnika, poštovanjem dogovora na terenu i spremnošću da se diskutuju legitimni zahtevi obe strane. Sve mimo toga, ocenjuje se, verovatno je samo politički trik. Svet pažljivo posmatra razvoj događaja. Dok mnogi priželjkuju svaku naznaku mira, realnost ostaje surova: konflikt neće nestati preko noći. Zato Zapad, zajedno sa međunarodnim partnerima, naglašava da je jedini pravi put onaj koji će zaštititi civile, vratiti stabilnost i sprečiti buduće agresije. U svetu brzih medijskih poruka, važno je sagledati širu sliku i razumeti skrivene motive iza svake velike najave o prekidu vatre.